Tumor dojke je jedan od najvecih zdravstvenih strahova žene . Tu zebnju opravdava cinjenica da je rak dojke najcešca vrsta zlocudnog tumora koji se cesto razvija podmuklo u formi bezbolnog tumora i bez subjektivnih tegoba , od koje oboljeva veliki broj žena i to sve cešce mladih i najveci je uzrok smrtnosti žena , sa neprekidnim porastom iz godine u godinu . Zbog ucestalosti i posledica , rak dojke predstavlja veliki socijalno – medicinski problem .Karakteristike benignih ( dobrocudnih ) tako i malignih ( zlocudnih ) tumora dojki jeste da u pocetku ne stvaraju bolove , tako da je to najcešci razlog nejavljanja lekaru jer se bolest na našem podneblju najcešce vezuje za bol i lekaru se pacijenkinje javljaju kada ih nešto boli.Blagovremena dijagnoza , sve savršenija radiografska i ehosonografska ispitivanja , napredak medicine i hirurške tehnike ruše predrasudu o raku dojke kao neizlecivoj bolesti . U najvecem broju slucajeva rak dojke je izleciv , narocito ako je otkriven u ranom stadijumu i ako je blagovremeno zapoceto sa lecenjem .Dojke su simbol ženstvenosti i organ pristupacan samopregledu ali , na žalost, iz lekarske prakse na našem podneblju , imamo negativno iskustvo koje ukazuje da strah žene guši motiv za samopregledom dojke tako da vecina žena samopregled ne radi . U našim uslovima najveci broj žena otkriva tumor u dojci sasvim slucajno , najcešce u toku kupanja ili pri povredi tako da još uvek postoje pacijentkinje koje se javljaju lekaru tek kada je bolest prošla pocetni stadijum razvoja , tako da se namece pitanje šta treba uciniti kako bi se bolest na vreme otkrila i izlecila?
Prema mišljenju Svetske zdravstvene organizacije samopregled pacijentkinje je najvažniji preduslov za rano otkrivanje tumora i njegovo uspešno lecenje .Samopregled podrazumeva redovno posmatranje i opipavanje dojki . Dojke se posmatraju pred ogledalom frontalno i bocno i svaka promena koja se primeti bilo u obliku ili velicini dojki i bradavica razlog je da se ode na lekarski pregled .Samopregled dodirom se obavlja u ležecem položaju kada su mlecne žlezde priljubljene uz grudni koš i to tako što se dlanovima opipaju dojke. Prilikom samopregleda treba obratiti pažnju na bradavice i one su obicno u izvesnom stepenu izbocene . U nekim slucajevima bradavice mogu biti potpuno ili delimicno uvucene i ova pojava odudara od normalnog stanja i zahteva pregled lekara – onkologa .Posebnu pažnju treba obratiti kada je bradavica bolna , crvena ,otecena ili sa lezijama dela kože ili sluzokože što je najcešce posledica sekundarne infekcije . Svaka ranica koja duže vremena ne zarasta na dojci zahteva dijagnostiku i lecenje .Sve promene koje se primete samopregledom dojki su razlog za neodložno javljanje lekaru .Kod žena izmedu 30.-te i 50.-te godine života , rede ranije , mogu se primetiti na vešu mrlje nastale pojavom tecnog sadržaja iz bradavica dobijenog spontano ili na pritisak . Sadržaj može biti bistar , zamucen , sukrvicav ili krvav i on je razlog za neodložan odlazak kod lekara- onkologa .Prisustvo promena na dojkama nije uvek znak postojanja tumora , ponajmanje malignog , ali samo je lekar taj koji ce ustanoviti o kakvim promenama je rec. Sa samopregledom treba poceti onda kada se dojke razviju . Žene starije od 20 godina trebalo bi da pocnu sa samopregledom jednom mesecno posle svakog menstrualnog ciklusa do 10. dana jer su dojke u tom periodu najmekše i najpristupacnije samopregledu¸¸ .Žene posle tridesete godine života trebalo bi na svakih šest meseci da idu na kontrolni pregled kod lekara. Od 35.-te godine života se preporucuje i mamografija – rentgenski snimak dojki koji se zove INICIJALNA MAMOGRAFIJA i kasnije se koristi za poredenje sa svim ostalim eventualnim mamografijama .
Pored tumora , u dojci mogu da se nadu i ciste koje mogu biti ispunjene razlicitim sadržajem : bistrim , zamucenim , sukrvicavim ili krvavim .Za svaku od ovih formi sadržaja ciste postoje i odredene neophodne analize .O malignim tumorima dojke se govori kao o bolesti svojstvenoj ženi , medutim javlja se i kod muškarca ali znatno rede. Statisticki podaci ukazuju da na 100 obolelih žena oboli jedan muškarac. Simptomi bolesti su isti kao i kod žena u vidu bezbolnog tumorskog uvecanja dojke koji se napipava u tkivu muške dojke i pošto se retko pomišlja na ovo oboljenje kod muškaraca , ono se kasno dijagnostikuje pa je i smrtnost visoka .Razvoj dojki kod decaka i devojcica zapocinje još u utrobi majke u šestoj nedelji trudnoce i to od modifikovane znojne žlezde.Sve do puberteta razlike izmedu decaka i devojcice u gradi dojki nema . U pubertetu , kada se u telu dešavaju brojne promene , zapocinje funkcija jajnika , mlecne žlezde t.j. dojke kod devojcice pocinju da se razvijaju i pripremaju za svoju funkciju dojenja . Od puberteta pa do kraja života žene , dojke su pod neposrednim uticajem hormona . Kod muškarca dojke ostaju rudimentarni organ .U dojkama mogu da se jave i druga razlicita patološka stanja pocev od urodenih anomalija , razlicitih zapaljenskih procesa specificnih i nespecificnih , pa sve do tumora benignih / dobrocudnih ) ili malignih ( zlocudnih ).
Zapaljenski procesi u dojkama mogu biti specificni – tuberkulozni i nespecificni – izazvani prisustvom patogenih bakterija koje su došle iz spoljnje sredine i posebni su problem u toku dojenja kada izazivaju mastitise t.j. zapaljenje cele mlecne žlezde ili jednog njenog dela .Ukoliko se u slucaju mastitisa blagovremeno strucno ne interveniše može doci do ozbiljnih komplikacija , pa cak i do nemogucnosti dojenja . Mogu biti i kongenitalne ( urodene ) anomalije kod dojki u smislu poremecaja velicine dojki ,pa tako mogu biti male , odnosno jako velike ( voluminozne ) dojke ili prekobrojne , nerazvijene dojke ili odsustvo jedne ili rede odsustvo obe dojke. Ovi poremecaji se mogu odstraniti korektivnim hirurškim zahvatima koji su domen specijalnosti plasticne hirurgije .Primarni uzrok pojave malignih tumora dojke se još uvek ne zna ali se zna da postoji veliki broj riziko faktora pri cemu su znacajni genetska predispozicija , hormonska terapija, sterilitet , radanje i dojenje u poznim godinama života , maligni tumori uterusa , hormonski poremecaji ( rizican period menopauze) , hronicna izloženost stresu , neadekvatna ishrana u kojoj dominira industrijski preradena hrana raznim aditivima , konzervansima .Blagovremena dijagnoza pokazuje da je u 96% - 98% slucajeva rak dojke izleciv u prvom stadijumu razvoja i dijagnoza se postavlja klinickim , ultrazvucnim pregledom i mamografijom kao i magnetnom rezonancom kao novijom dijagnostickom metodom bez zracenja rentgenom .
Svim radiološkim dijagnostickim metodama prethodi klinicki pregled .Ukoliko se dijagnostikuje prisustvo tumora, odreduje se u skladu sa konzilijarnim odlukama protokola Nacionalnog kancer Instituta kao i referntnih svetskih institucija , nacin lecenja uz obavezan histopatološki nalaz (odredivanje strukture tumora )koji je jedini nacin da se vidi o kojoj je vrsti tumora rec i ukoliko je histopatološki nalaz benignog ( dobrocudnog ) tumora lecenje je završeno njegovim hirurškim odstranjenjem , a ukoliko je rec o malignom ( zlocudnom ) tumoru , lecenje se sprovodi u zavisnosti od stepena proširenosti i tipa strukture , kombinovanom hirurškom ,hemio i radio terapijom
( zracenjem ) i eventualno hormonoterapijom .Opseg hirurškog zahvata zavisi od proširenosti samog oboljenja i od strukture tumorske promene , tako da ce u nekim slucajevima biti odstranjen samo tumor , a u nekim deo mlecne žlezde ili cela dojka što najcešce remeti psihicku stabilnost žene i pokrece više emocionalnih i socijalnih problema .Estetski nedostaci radikalnog odstranjivanja dojke se mogu nadomestiti ugradnjom odgovarajuce proteze . Po završenom lecenju pacijentkinja treba redovno da dolazi na periodicne kontrolne preglede koje zakazuje lekar – onkolog .Savet ženama u vezi zdravlja dojki je pre svega izbegavanje faktora rizika , redovni mesecni samopregledi i lekarski pregledi koji se preporucuju dva puta godišnje ili makar jednom godišnje ili po savetu lekara i cešce u toku godine ukoliko postoje neki od faktora rizika za pojavu karcinoma dojke .Svi maligni tumori , ukljucujuci i tumore dojke , su u porastu u celom svetu . I pored toga što lek protiv kancera dojki nije pronaden , medicinska saznanja omogucuju da je , na vreme dijagnostikovan tumor u pocetnoj fazi , izleciv i imajuci ovo u vidu , žene ne treba da se plaše odlaska na kontrolne lekarske preglede i trebaju da svoje strahove zamene sticanjem navike za preventivne kontrolne preglede .